„СРБИЈА - Национална ревија”, број 11

РЕЧ ПРЕ

Оде година. Откотрља се као каменчић низ падину, одроњен нашим стопалима. Да, збиља, то је наш живот, а ово није генерална проба. Зато се бар сада, на крају, запитајте: колико пута сте током ове године људима које волите рекли да их волите? Да ли сте заиста учинили све што је до вас да ваш сопствени живот буде лепши, складнији и ведрији? Да ли сте око себе и у себи препознавали добро или сте помрчини додавали црнило? Колико пута сте се запитали о свему овоме?
А?
Ајд, живели! Срећна вам Нова година!

 

ГАЛЕРИЈА

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
ПИТАЊА КОЈА ДУГУЈЕМО СЕБИ
Годови

Лепо лице Србије
ИЗБОР ФОТОГРАФИЈА СТАНОЈА РАДУЛОВИЋА

Посета
ЗАЈЕЧАР, КЉУЧНО СРЕДИШТЕ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ
Град који се усправио
Није ствар само у томе да се изгради један број нових објеката, уреде неке улице, поплочају тргови, побољша расвета, укину таксе и олакша инвестирање. Ради се о томе да се успостави једна друкчија филозофија живљења, да се протера дух предаје и запуштености, да се преузму иницијатива и одговорност, да свак доиста уради колико је до њега. Кад се у томе успе, као што су успели градоначелник Зајечара и његов тим, онда се позитивни ефекти нижу као логичне последице

Текст: Зоран Плавшић и НР Прес

Посета
ПИРОТ, ЦЕНТАР ЈУГОИСТОКА, ГРАД ПРЕД КОЈИМ СЕ ОПЕТ ОТВАРАЈУ ОГРОМНЕ МОГУЋНОСТИ
Дух нове предузимљивости
Оно што је Србија у Европи, то је Пирот у Србији. Југоисток. Кућа на главном друму. Капија Истока и капија Запада. Лепа и богата област коју тек треба открити, чије дарове тек треба изнова препознати. Простор дуге културне и привредне историје. У овом сасвим новом времену, интелигентно и храбро вођен од стране младог руководства, Пирот је најзад поново почео систематски да активира своје стратешке потенцијале

Пише: Јована Јелић Бановић

Србија из ваздуха
ЛЕТ ИЗНАД ИБРА, ОД УШЋА КА ПОЧЕЛУ
У завичају српске државе
Небески путеви, широки бар колико видокруг, омогућавају да се зађе у страну а ипак остане на главном правцу. Тако и ми, од Краљева узводно, пролетесмо историјом и легендом, светињама и бањама, љубавима и подвизима, и лечисмо душу очима

Текст: Даница Мајданац и НР Прес
Фотографије: Драган Боснић

Стазе
КРОЗ ЂАВОЉУ ВАРОШ, ПО МАПАМА САЧУВАНИМ У ЛЕГЕНДАМА
Скамењена љубавна прича
Крене човек у свет тражећи нешто, вели Црњански, а на крају се враћа кући да то и нађе. Кад чежња окрилати, повратак је једина права одлука. А онда овде, у отаџбини, толико тога треба поново открити. После живљења у најдаљим даљинама, преко Велике воде, репортер „Националне ревије” се отиснуо управо на такав трагалачки пут. Ево шта је забележио у Ђавољој вароши и њеној околини, надомак Куршумлије, позне јесени 2008.

Текст и фотографије: Хелена Гранић

Небо
ОД АЕРОМИТИНГА НА КАЛЕМЕГДАНУ ДО МУЗЕЈА ВАЗДУХОПЛОВСТВА У СУРЧИНУ, И НАТРАГ
Страх од нелетења
Задивљени бравурама на дуго очекиваном аеромитингу, изведеним правим малим чудима на небесима, имали смо много питања и морали смо поћи по одговоре. Колико историје и генерација, колико храбрости и занесењаштва, колико знања и одрицања, колико необичних личних судбина и невероватне упорности је потребно да би се дошло до једног таквог дана и таквих тренутака?! Колико нас зна да су међу пионирима били један општински службеник и један фотограф, или да се 2010. навршава званичних сто година ваздухопловства у Србији?

Пише: Невена Михајловић
Фотографије: Драган Боснић

Симболи
НАВРШИЛО СЕ 80 ГОДИНА ОД ПОСТАВЉАЊА „ПОБЕДНИКА” НА КАЛЕМЕГДАНУ
Знамен над Београдом
По наруџбини општине београдске, Иван Мештровић извајао га је од лета 1913. до априла 1914, у част српске победе у Првом балканском рату и ослобођења од Турака. Затим је послат у Чешку на ливење, што га је спасло уништења у Првом светском рату. Требало је да буде у средишту прелепе фонтане на преуређеним Теразијама, а завршио је, након бурних полемика, на најлепшем видиковцу у овом делу Европе. Данас је то симбол по ком Срби препознају своју престоницу и Београђани свој град

Пише: Владимир Путник
Фотографије: Александар Ћосић

Здања
ГРАДСКА КУЋА У СУБОТИЦИ, РЕМЕК-ДЕЛО СЕЦЕСИЈСКЕ АРХИТЕКТУРЕ
Сто година дивљења
Висок ниво урбанизма и градитељства, као и свевремени бисери архитектуре, увек су поуздани показатељи или весници културног процвата. Врхунац таквог процвата у граду на северу Бачке је његово централно здање и симбол, раскошна сецесионистичка палата са неколико дворана, више од сто соба, преко пет стотина прозора и врата, један велелепни борхесовски лавиринт и званично једнa од седам најчудеснијих грађевина у Србији

Пише: Драгица Бајић
Фотографије: Драган Боснић

Заједно
ДУГО ЖИВЉЕЊЕ И БОГАТО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СЛОВАКА У НАШОЈ ЗЕМЉИ
Србија као дом
Досељени су пре више од два и по века из различитих крајева данашње Словачке. Сачували су и међусобну разноликост и свој заједнички културни и национални идентитет. Свој језик, живописне обичаје, ношње, песме, наивно сликарство, кулен... Са Србима су повезани бројним пријатељским и плодотворним везама, из разних раздобља, добрих и рђавих. Памти се да је Павел Шафарик, један од највећих словачких умова, радио као професор и директор гимназије у Новом Саду. И да је српски трибун Светозар Милетић осуђен на три године робије због ватрене одбране у мађарском парламенту права Словака на сопствени језик

Пише: Марија Павлов

Свето место
СРПСКИ МАНАСТИР КРУПА У СЕВЕРНОЈ ДАЛМАЦИЈИ, СА ПОЧЕТКА XIV ВЕКА, ОПЕТ ЈЕ СРЕДИШТЕ ОБНОВЕ ЖИВОТА У ПУСТОЈ ЗЕМЉИ
На крају неописиве самоће
Народ је одатле протеран у завршној фази једног режираног рата који је вођен онако како се играју намештене утакмице. Остала су празна села и градови, остали су топоними и сећања, остале су светиње без људи. А онда је пре осам година тек пристигли млади игуман Крупе Гаврило (Стевановић), док је ветар кроз разваљене прозоре лелујао пламен кандила, запојао и одржао богослужење у празном храму. Сам. Данас више није тако, а на манастирској слави, о Госпојини, окупи се и преко шест хиљада људи

Текст: Љиљана Дугалић и НР Прес
Фотографије: Драган Боснић

Круне
ТЛО СРБИЈЕ – ЗАВИЧАЈ РИМСКИХ ЦАРЕВА: Лициније (307-324)
У кругу дачког змаја
До једног од тетрархијских престола уздигао га је Галерије, по свој прилици пријатељ из детињства. Био је храбар, прагматичан, суров, носио у себи опрез и дивљину дачких шума. Пред одлучујућу битку против Максимина Даје молио се Христу, са целом војском, и победио. Доцније, верујући да су они наклоњенији Константину, свирепо је прогонио хришћане. Потписао је Милански едикт, а касније повукао потпис. Изгубио је много пре него што ће, године 324, бити поражен у пресудним биткама код Хадријанопоља и Хрисопоља

Пише: проф. др Александар Јовановић

Чувари пута
СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ТВРЂАВЕ: УЖИЦЕ
Град у каменом гнезду
Његова најтврђа одбрана била је Водена кула, а најчувенији пад изазван је упорном ватром. У њему је последње дане своје варљиве славе бројао млади жупан Никола Алтомановић, под коначном опсадом кнеза Лазара Хребељановића. О њему је прилично писано, у чему се истиче учени Дубровчанин Мавро Орбин. После небројених успона и падова, коначно напуштен 1862, Ужички град чека на најинтелигентнију од свих досадашњих обнова

Пише: Војислав Филиповић

Славне љубави
КНЕЗ МИХАИЛО (1823-1869) И КНЕГИЊА ЈУЛИЈА
Једно изневерено чекање
То јесте била љубав, али плод јој не беше дат. Зато њен цвет није дуго трајао, зато је исклијала на погрешну страну, зато је згаснула у пристојности. Да ли је тог јутра, када ју је на пристаништу испратио наводно у неку европску бању, знао да је заувек испраћа у други живот, натраг у руке другом човеку? Да ли је знала да и њега болно чека неко друго женско наручје? Да ли су туговали? Да ли су за нечим жалили? Он је недуго потом страдао у атентату, пре тачно 140 година, она је поживела све до 1919, а многе одговоре су неповратно однели са собом

Пише: Милена З. Богавац

Журнал
НАВРШИЛО СЕ 195 ГОДИНА ОД ПОКРЕТАЊА И 175 ГОДИНА ОД ПРЕНОШЕЊА У СРБИЈУ „НОВИНА СЕРБСКИХ”
Упорни глас кроз времена
Те 1813, док су Карађорђева Србија и Наполеонова војска бројале своје последње месеце, два српска студента медицине у Бечу, два Димитрија, одлучили су да покрену дневни лист. Тако су настале досад најдуговечније српске новине, које ће трајати пуних 106 година, излазити у Бечу, Крагујевцу, Београду, Нишу, Крфу, и одиграти изузетно важну улогу у политичком и културном животу српског народа. После Другог светског рата њихову традицију наставио је „Службени гласник Србије”

Пише: Лука Петровић

Светионици
МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ АЛАС (1868–1943), ЗНАМЕНИТИ МАТЕМАТИЧАР И ТОЛИКО ТОГА ЈОШ
Геније са Савске падине
Докторирао је на Сорбони и вратио се у Србију, где је указом краља именован за редовног професора на Великој школи. Од тада до Другог светског рата створио је цео један нови математички нараштај и неколико нових научних дисциплина (математичку феноменологију, на пример). Међу аласима је догурао до звања рибарског мајстора, међу ратницима до чина потпуковника, академик је постао у 31. години, оставио је иза себе преко 250 врхунских радова. Био је одличан криптограф и 1917. направио нови шифрарник који је дуго коришћен у Српској војсци и дипломатији. А ноћи је посвећивао виолини, свирајући у сопственом оркестру „Суз”

Пише: Драгана Букумировић

Заборављени
ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД ОДЛАСКА СЛОБОДАНА ЦИЦЕ ПЕРОВИЋА
Први глумац будућег века
Шездесетих година играо је на начин који ће деценију касније постати главни тренд у америчком филму, појавом методских глумаца попут Дастина Хофмана, Ала Паћина или Роберта де Нира. Глумио је у првом филму црног таласа („Буђење пацова”), у првом српском филму у боји („Поп Ћира и поп Спира”), у првом српском хорору („Лептирица”). Добио је нишког „Цара Константина”, пулску „Златну арену”, „Стеријину награду” за позоришни рад. Од колега и света опростио се на проби за Чеховљев „Вишњик”, у својој 52. години, када је у улози старог Фирса изговорио пророчку завршну реплику: „... А мене заборавили”

Пише: Марко Танасковић

Ars sacra
ДИВНА ЉУБОЈЕВИЋ И ЊЕН ХОР „МЕЛОДИ”, СА СВИМ ЗРНИМА РОДНОГ МОЗАИКА
Византија после Византије
Ова харизматична и лепа Београђанка за певницом је од десете године. Древно умеће оригиналног византијског појања, донето од стране избеглих руских монахиња после 1917, предато јој је у манастиру Ваведење на Сењаку. Настављач те златне нити, она је данас један од најверодостојнијих (и још увек недовољно коришћених) брендова српске културе. Својим појањем прожима цео један културни круг омеђен Грчком, Русијом, Србијом, Бугарском, Румунијом, а отворена су јој врата најпрестижнијих концертних дворана света. Она је један од добрих путева српске културе у новом веку

Пише: Кристина Шево

Ars sacra
МИОДРАГ ЗУБАЦ, СЛИКАР БОГОТРАЖИТЕЉСКЕ ИМАГИНАЦИЈЕ
Магична светлост праискуства
Ако је слика искрена и истинита, онда је дубоко лична и то одређује њену уметничку снагу. Искреност и истинитост су предуслов лепоте и важнији су од ње. Миодраг Зубац је за своју уметност нашао неку готово идеалну тачку постојања, између фигуративног и апстрактног, надреалног и традиционалног, чудовишног и божанског. Његово сликарство је дубока мисаона ћутња, тишина након Великог Праска, спознаја са одсевима из највеће дубине

Пише: Јово Бајић

Око
ТРЕЋА МЕЂУНАРОДНА ИЗЛОЖБА „ПРАВОСЛАВЉЕ НА ИНТЕРНЕТУ” У БЕОЧИНУ
Имагинација документарног
Небо и поднебља, храмови и људи, панораме и детаљи, светитељи и монаси, крстови и двери – не може се ни побројати све што се нашло на тих 120 фотографија 58 аутора из 11 земаља, са три континента, изложеним најпре у беочинском Дому културе, потом у више градова Србије и Српске. И овога пута показало се да је права мистерија света много више у оном видљивом него у невидљивом

Знање
ПОБЕДА СРПСКЕ ЕКИПЕ НА НАЈМАСОВНИЈЕМ СВЕТСКОМ СРЕДЊОШКОЛСКОМ ТАКМИЧЕЊУ
Човек само срцем види
На трећем Mondialogo School Contest у Пекингу, такмичењу организованом по идеји бразилског писца Паола Коеља и шведског Хенинга Манкела, међу 2.740 екипа из 140 земаља тријумфовао је осмочлани „UTS Теам” Угоститељско-туристичке школе из Београда, предвођен професором Гроздом Пејчић. Бриљирали су знањем, талентом, креативношћу, али победили су, пре свега, добротом

Пише: Игор Давидовић

Наслеђе
ЧЕТВРТА БРИГАДА СРПСКЕ КОПНЕНЕ ВОЈСКЕ ЧУВА ЖИВУ УСПОМЕНУ НА СЛОБОДАРСКЕ ПОДВИГЕ СОПСТВЕНОГ НАРОДА
Памћење залог будућности
Спомен поставка у касарни „Први пешадијски пук књаза Милоша Великог” у Врању обухвата све отаџбинске битке људи из тог краја од 1878. до 2002. Преко 10.000 посетилаца за пола године, а највише ученика, студената и војника

Пише: Живота Марковић

Азбучник
ВЕЛИКИ СИМБОЛИ, ИЗМЕЂУ БЕСКРАЈНЕ ИГРЕ И ЗАГОНЕТНИХ ЗНАЧЕЊА
У пламену који ствара
И кад не знамо баш како, они делују. Сви традиционални симболи су древни, дакле сакрални, и амбивалентни. Ватра и ствара, и одржава, и уништава. Врата су и пролаз и препрека, и позив и одбијање, и пут и граница. Низ аналогија је тачно онакав какви смо ми сами, као и огледалу

Пише: Бојан Лазовић

Здравље
КАРДИОХИРУРГ ДОЦЕНТ ДР БОШКО ЂУКАНОВИЋ, ДИРЕКТОР ИНСТИТУТА „ДЕДИЊЕ”
Све тајне срца
Најбоља установа ове врсте у (југо)источној Европи и једна од најбољих на свету, „Дедиње” је само у току прошле године реализовало преко 4.000 операција, од тога 1.600 на отвореном срцу, уграђено је на стотине пејсмејкера, прегледано и дијагностификовано више од 20.000 пацијената. Врхунска знања и искуства концентрисана у овом елитном институту извозе се широм света, од Хјустона, преко Либије, до Јарослава. Највећи проблем је дуга листа чекања, увек најмање 3.500 болесника. Стручњаци института с горчином истичу да многи пацијенти неће ни дочекати операцију, и то само зато што нема довољно капацитета! Хитна интервенција државе је неопходна

Пише: Јагода Плавшић
Фотографије: Раде Бошњак

Лидери
КОМПАНИЈА „ИМЛЕК” ИЗ ПАДИНСКЕ СКЕЛЕ, РЕГИОНАЛНИ ЛИДЕР У МЛЕКАРСКОЈ ИНДУСТРИЈИ
Квалитет без компромиса
Традиција дуга 55 година, 13.000 фармера-коопераната, преко 80 производа на тржишту, фабрике у пет земаља, најмодернија технологија и ригорозни стандарди какви важе у ЕУ чине да је ова компанија без премца у ширем региону. Од приватизације, у производњу и унапређење квалитета уложено преко 50 милиона евра

Гастрономија
РЕСТОРАН „ШАРАН”: БРАНЦИН У ПРШУТИ ЗА ЧИТАОЦЕ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”
Погодак у центар